24 jul

Hipohondrija kao psihološka epidemija

Hipohondrija
KAD STRAH OD BOLESTI POSTANE BOLEST?
Strah od bolesti uništava živote milione ljudi. Paniče za najmanji simptom i odmah ulaze u zamku internet mreža i daju sebi dijagnozu. Ovo je realna patologija koja stvara patnju osobi koja živi hipohondriju.
ŠTA JE HIPOHONDRIJA?
Svima se događa da u svom telu osete nešto čudno i da se uplaše za sebe. Ali, kad takav stav postane opsesivan, preuveličan i izaziva nelagodnost u svakodnevnom životu, verovatno je reč o hipohondriji. Ako vidimo seriju čije se radnja odvija u bolnici, pokušavamo da nađemo u sebi simptome svih bolesti opisanih u epizodi ili malo glavobolje učini da sumnjamo da imamo tumor na mozgu! Ako imamo neprekidnu anksioznost za svoje zdravlje, onda smo pogođeni “stvarnom“ hipohondrijom koja u nekoj meri može da nas sve snađe, posebno ako među poznanicima ili u porodici imamo one koji su ozbiljno bolesni.
DA LI JA SVE TO UMIŠLJAM?
Probudila sam se sa dosadnim bolom u levom ramenu. Šta li to može biti? Nisam dizala tegove, pa isključujem kontrakciju mišića … Ali, ipak, šta bi to moglo biti? Konsultovaću internet. Kreće istraživanje. Nakon nekoliko klikova pokušavam da otkrijem da li je bol mogla nastati usled upale tetive ramena, osim ako nije nešto drugo…u stvari pogoršava se, mogao bi biti i znak predstojećeg srčanog udara… jedno je od iskustava moje klijentkinje koja je provodila svoje dane u istraživanju na temu “šta li to njoj može biti”. Nakon nekog vremena je usmerila pažnju na korisnije stvari.
Oni koji ne pate od hipohondrije ne mogu to razumeti i smatraju u najboljem slučaju da osoba sve umišlja. Iz tog razloga, hipohondrija je sigurno jedan od najviše zanemarenih i pogrešno shvaćenih psihičkih stanja, jer osoba koja pati od toga je stalno zabrinuta i pita se da li ima ozbiljnu ili fatalnu bolest, čak i kad je lekari i klinički testovi uvere suprotno.
Za one koji pate od hipohondrije život je pravi pakao. Oni žive u stanju akutnog straha da će telo proizvesti ozbiljnu, ako ne i smrtonosnu bolest, pa nastavljaju da se bave konsultacijama, dijagnozama i medicinskim testovima zbog nekih malih simptoma ili nekog prolaznog bola ili čak i kad ništa od toga ne postoji.
KAD ANKSIOZNOST DOBIJE KRILA…
Kad hipohondar sebi postavlja “virtualne dijagnoze” njegova anksioznost dobija krila. To će se svakome desiti ako ukuca na internetu neki “loš “ simptom. Dobiće odmah obaveštenje u umu da je u toku neka neizlečiva bolest. Oni koji svakodnevno žive s terorom da će se razboleti neprekidno konsultuju internet kako bi dali ime svojim bolestima. Danas ovi hipohondri sa punim radnim vremenom takođe mogu da računaju na brojne forume. Više ili manje pouzdani, manje ili više opasne.
Da je teror od razboljevanja u sedištu misli miliona ljudi otkriva i Google jer je jedan od traženijih termina upravo “hipohondrija”. Ona podjednako pogađa muškarce i žene i ne štedi poznate ljude. Hipohondrija se pretvorila u psihološku epidemiju. Strah od toga imate neku bolest zaista vas može da razboli ili da ostavi posledice na ličnom, radnom, socijalnom, egzistencijalnom i na kraju fizičkom nivou.
POTRAGA ZA DIJAGNOZOM NA INTERNETU
Hipohondri nisu svi isti: postoje oni koji svaki signal tumače katastrofalno (“Ja sam loše imam kašalj, ovo je rak pluća”) i oni koji špijuniraju svoje telo u potrazi za nekim znakom i završe tako što ga pronađu (“Znao sam to! Ovaj mladež je porastao …”).
Ali, hipohondrija takođe može da se suoči sa pathofobijom: usmereni teror, na primer strah od umiranja od moždanog udara, aneurizme ili srčanog udara. Razlika između klasične hipohondrije i pathofobije je u tome što u prvom slučaju na osnovu osećaja simptoma već́ postoji “razumna” sumnja/verovanje da nešto nije dobro, dok u drugom osoba živi sa terorom da će se razboleti pre ili kasnije. Razlika je minimalna, ali znatna. U slučaju pathopfobije ljudi pokušavaju sve samo da se ne razbole, na primer ne idu u posetu prijatelja ili rođake u bolnicu zbog straha da se zaraze nekom infekcijom. A onda postoji manjina ljudi koji se “razboli” jer, razmišljajući o tome, simptom postane realan.
Kako se izvući iz toga? Srećom, ovo nije neizlečivo. Hipohondrije se može oslodobiti ciljanom psihoterapijom, pod uslovom da pacijent pronađe želju i snagu da se obrati terapeutu.
Stvari koje ne treba raditi: postavljati “lične” dijagnoze gledajući Internet, savetovati se sa previše lekara jer svakako im i ne verujete, zanemarivati psihološki problem koji stoji u osnovi.
Ako ste zabrinuti zbog simptoma i želite da posećujete lekare i testirate se za sve i svašta uradite to, ali bez uključivanja pola sveta ni pre, ni tokom, ni posle svega. To je već́ način da sebe i svoje odgovornosti preuzmete na potpuniji način.
Budite objektivni: koliko puta su se vaši strahovi povezani sa percipiranim simptomima pokazali neutemeljenim i beskorisnim? Sigurno ih je puno i važno je to zapamtiti. Zbog toga razumite prirodu problema. Ne odvajajte se od sveta: hipohondrija je, uprkos dramatičnoj prirodi iskustva, oblik egocentričnosti. Sastoji se od stavljanja pažnje sebe i drugih u središte. Ne dozvolite da vas zabrinutost odvoji od stvarnosti i ne izbriše vaše interesovanje za druge.
Prestanite da idete na Internet da biste videli koliko stvari može da otkrije određeni simptom, jer u protivnom rizikujete da se neprestano alarmirate bez razloga.
Možete se izvući iz noćne more ako krenete da radite na sebi!
Ako patite od hipohondrije, dobro pogledajte svoj život i videćete da se morate vratiti u fokus: previše se držite stvari koje vam ne pripadaju ili vas ne zanimaju, živite gde nema prave strasti. Ponekad su potrebni radikalni zaokreti, poštujte više “životni prostor” drugih. I razmislite dobro o ovom pitanju: da li je zaista vredno živeti s ovom teskobom ili bi bilo bolje pokušati biti mirniji?

Leave A Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *