07 okt

Naše telo somatizuje ono što naša duša prolazi

Naše telo somatizuje ono što naša duša prolazi. Ono o čemu naše nesvesno ćuti, naše bolesti, naši bolovi i tegobe vrište. Bolest je sukob između ličnosti i duše.
Kad nam nedostaje emocionalne topline, dovoljno je samo lagano duvanje hladnog vetrića i odmah se prehladimo. Nos „curi“ kada telo ne plače. Jaki bolovi u leđima (izuzev ako smo bol uzrokovani nekim opterećenim poslom) govori nam da trpimo bol, nosimo teret, traumu, neizmernu tugu; upala grla sigurno nas napada kada imamo toliko bolova i nevolja koje ne mozemo da kažemo ili nemamo kome da se poverimo. Kad ne možemo da podnesemo neku osobu, ne prija nam njena energija, ali i dalje moramo da živimo s njom ili da radimo sa njom, dobijamo stomačnu kiselinu; grcevi su često nagomilani bes kojeg se ne možemo osloboditi.
Dijabetis „napada“ kada nas boli samoća. Telo dobija na težini kada smo nezadovoljni ili mršavi kada se osećamo istrošeno. Sumnje, brige, strepnje, oduzimaju nam san i patimo od nesanice. Ako ne pronađemo smisao svog života, srčani pritisak usporava ili ubrzava: stoga su hipotenzija i visok krvni pritisak promene koje utiču na naše raspoloženje i snagu. Nervoza povećava disanje, kao da nemamo vazduha, otuda i bolovi u grudima i migrene. Pritisak „raste“ kada nas strah pretvori u zarobljenike.
Kada se osećamo preplavljenim problemom i na granici smo izdržljivosti, tada nas napadne groznica. Kolena nas „bole“ kada naš ponos ne popušta. Osteoartritis se javlja kada se um ne otvora, previše smo ukočeni i mišići nam se skupljaju. Grčevi ukazuju na to da smo u situaciji koja je za nas nepodnošljiva. Zatvor nam ukazuje na to da u nesvesnom imamo ostatke, imamo tajne koje nas začepljuju i ne možemo pronaći nekoga ko nas razume, a da nas ne osuđuje. Dijareja je čin odbrane tela koji želi da eliminiše ono što smatra štetnim (kao i povraćanje), dešava se ako imamo viruse, ali isto važi i za situacije, osećanja…
Bolest nije uvek naš neprijatelj, samo nas upozorava da smo na pogrešnom putu. Slušajte svoje telo i naučite da se lečite svojim duhom, ne postoji nijedan drugi lek koji vam sama priroda ne može dati. Očigledno je da ne treba generalizovati, to nije farmakološki katalog, već smernica… A deca? čak i ako su nevina bića , oni su emocionalne spužve i primaju svaku negativnu energiju onih oko sebe; nije iznenađujuće što su najzdravija deca ona koja odrastaju u bliskim porodicama koje se vole. Ljubav je život, stoga svaki nedostatak ljubavi u nama proizvodi smrt: psihičku, mentalnu, emocionalnu i na kraju takođe fizičku.

Leave A Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *