05 sep

“Početak”

Jednog dana ustanete i vidite nejasnu sliku, osećaj kao da se sve vrti oko vas u sobi.

U glavi samo velika zbrka; nedostaje vam dah… strah, veliki strah… čini se da vam se vid zamućuje… imate osećaj da ste na drugom mestu… srce ubrzano kuca… Strašne senzacije!

Jaka tahikardija (do 150 otkucaja u minuti), vrtoglavica, mučnina, trzanje mišića, grčevi, ukočenost, bolovi, peckanje (sve maksimalnog intenziteta), toplo i hladno, nemogućnost vida i fokusiranja, otežano disanje, gušenje.

To se dogodi iznenada, dok ste kod kuće; dok vozite ili kada ništa ne radite; dok ste u redu u supermarketu, ili ste na večeri; u bioskopu; ili na poslu. Osećaj nestvarnosti, plakanje, strah od umiranja, od srčanog udara, ili moždanog udara, strah od nesvestice, ludila…

Ekstremna anksioznost, napetost, zbunjenost, osećaj opsednutosti, šokovi u glavi, u mozgu… Sve dođe iznenada. Napadi panike toliko uznemiruju, da često mogu da izgube psihološku ravnotežu onih koji ih trpe, toliko da ne mogu biti sposobni da na uravnotežen i realan način procene šta se dešava.

Od tada se život promeni; od tog trenutka više niste vi. Vaš način postojanja, razmišljanja, življenja; sve što ste naučili, mislili, osećali, doživeli i ono što ste bili, sve je pometeno.

Dakle, odjednom, kao grom iz vedra neba! Kasnije se ove “đavolske” senzacije manifestuju u bilo kojem momentu. Telo počinje da slabi i odbija polako bilo kakav oblik ishrane. Smetaju slike, glasovi, sve što je u pokretu, mesta na kojima je gužva…

Mozak više ne prihvata nikakve informacije. Više ne vozite; više ne izlazite; više se ne družite. Ostajete kod kuće i niste više dobro društvo, čak i onima koje volite i koji vas vole bez granica… Sebe isključujete iz svega…

To je rat sa neprijateljem kojeg ne možete pronaći. Više nemate ličnost, snagu, sećanja…
Više nemate kontrolu nad svojim telom ili, pre svega, nad svojim mislima.

Sve ovo više i više vodi u beznađe. Pokušavate da se izvučete, da pobegnete od te situacije, ali strah od umiranja se povećava do ludila.

A u sebi kažete: “Ne mogu tako više!”. Kažete- ne želim više da živim sa ovom “bolesti“. Voleli bi da zaplačete, ne pretvarajući se da vam je sve ovo lako.

I onda kad pomislite da vas niko ne može utešiti i dosegnete dno, tačno tu, neočekivano dolazi „ova nezaustavljiva želja za životom“. Uvek je tu, negde, u senci i kad zaboravite njeno postojanja, evo je dolazi, ali na drski način! Odlučna i uvredljiva!

To vas ocrnjuje zbog vaših ne-misli, ponižava vas što ste je zaboravili i zašto je se čvrsto ne držite.

I onda, odjednom dozvolite sebi da se opijate jednostavnijim i slatkim stvarima koje se pojavljuju očaravajuće oko vas. Niste sami i nikada nećete biti. Ako želite i dozvolite, mnogi ljudi će vam biti bliski i pomoći će vam da idete napred.

„Budite sami sebi kraljevi i kraljice svog srca “. Volite kad možete, nikada ne skrivajte svoja osećanja, posebno ako volite svim srcem. To je razlog za promenu.

I bićete kao nova, druga osoba, ona koja vam je nekad dok se smejala i radovala životu bila slična, sada ste samo stariji, jači i odlučniji, a i VI ste obećali sebi malom da ćete biti tu zauvek.

Neka ovo bude početak, novi početak, nadjite razlog… Čeka vas nova jesen, nove zlatne boje… Novi osmesi.

Posvećeno Vama koji tražite samo jedan znak, poruku…

 

Leave A Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *